Da li biste nekad posetili kafić u kom biste mogli opušteno uz piće da sedite i slušate klasičnu muziku, bez bojazni da će vas neko uznemiravati u vašim malim trenucima uživanja.
E, pa, baš takav kafić postoji u Tokiju.
Ušavši u Lav kafe (Lion cafe), u tokijskom okrugu Šibuja, prvo što se primeti je raspored stolica. Sve stolice su okrenute u jednom pravcu, ka dva gigantska zvučnika na zidu, zvezde ove 98 godina stare ustanove.
To je jedan od retkih preostalih meikioku kissa u gradu, ili remek-delo kafića.
– Meikioku kissa je mesto gde se pušta klasična muzika, gde gosti mogu da slušaju muziku, popiju piće i opuste se – kaže za CNN Naoia Iamadera, trenutni menadžer Lav kafea.
Njegov otac, Janosuke Jamadera, sagradio je kafe 1926. Izgoreo je tokom vazdušnih napada za vreme Drugog svetskog rata i ponovo je izgrađen i proširen 1950-ih, a dekor je inspirisan originalnim evropskim baroknim stilom.
Iza fasade sa kamenim zidovima, unutrašnjost kafića je slabo osvetljena, sadrži tamno drvo i rezbarene reljefe.
Za razliku od većine kafića, ovde druženje među gostima nije poželjno. Razgovor mobilnim telefonom je zabranjen.
Na pitanje da objasni zašto su sva sedišta okrenuta samo u jednom pravcu, Iamadera kaže da to gostima omogućava da dožive realističnije koncertno iskustvo, kao da se suočavaju sa „stvarnim orkestrom“.
– Sve je dizajnirano da vas uroni u sliku slušanja orkestarske izvedbe – kaže on.
Ozvučenje je napravljeno po meri za prostor 1950. godine, ugrađeno u dvospratni zid ispred kafea.
Redovi vinil ploča i CD-ova ispunjavaju police i police ispod zvučnika. Imaju više od 10.000 diskova i ploča.
Pojavljuje se nova baza obožavatelja
Jamadera kaže da je veliki deo detinjstva proveo u kafiću.
Počeo je da radi kada je bio u srednjoj školi, počevši kao perač sudova.
Tokom godina, kafić se veoma malo menjao, što Iamadera smatra kao njegov najveći plus.
– U početku je muzička oprema bila skupa. Radili smo to u vreme kada nije bilo takve električne opreme – kaže vlasnik.
– Bilo je vremena kada je kafić radio na ručnom (ručnom fonografu), koji je čak i u prošlosti bio skup, tako da je samo mali procenat ljudi mogao da kupi jedan pojedinačno.
Ovo je omogućilo Lav kafeu da namami kupce da iskuse ono što je u to vreme bio redak oblik zabave.
– Slušanje muzike je bio najnoviji trend, poput mode – kaže Iamadera.
– Stari kupce koji su bili u Tokiju kao studenti, a zatim otišli na selo, vraćaju se ovde prvi put posle 30, 40 ili 50 godina. Prodavnica je i dalje nepromenjena nakon toliko vremena. Mušterije odlaze sa dobrim osećajem i to je ono što je sjajno u ovom kafiću.
Kaže da neki od njihovih najstarijih mušterija posećuju kafić više od šest decenija.
– Jedan od naših gostiju sada ima oko 70 godina, počeo je da dolazi kao učenik treće godine srednje škole – kaže 62-godišnji menadžer.
Poslednjih godina, jedinstveni kafić postaje sve popularniji i privlači i međunarodnu pažnju.
– Ima dosta pridošlica. Mnogi ljudi nisu upoznati sa klasičnom muzikom, pa bih voleo da se naviknu na nju na mestima kao što je ovo – kaže Iamadara.
– Neki od naših gostiju dolaze čak iz Amerike i Evrope. Neki takođe dolaze iz celog Japana. Oni gledaju vodiče i vide ovo mesto kao destinaciju, pa bih želeo da ovim ljudima predstavim kafić.
Podsećamo vas da Tokio obiluje neobičnim kafićima.
U ovom gradu nalazi se i kafić za pesimiste, kao i o kafiću iz kog nećete moći da izađete ako ne završite posao planiran za taj dan.
