17.8 C
Novi Sad
11.10.2024.
NaslovnaPutovanjaKafić star 98 godina u kome druženje nije poželjno i telefoni su...

Kafić star 98 godina u kome druženje nije poželjno i telefoni su zabranjeni, a fokus je na samo jednoj stvari

Da li biste nekad posetili kafić u kom biste mogli opušteno uz piće da sedite i slušate klasičnu muziku, bez bojazni da će vas neko uznemiravati u vašim malim trenucima uživanja.

E, pa, baš takav kafić postoji u Tokiju.

Ušavši u Lav kafe (Lion cafe), u tokijskom okrugu Šibuja, prvo što se primeti je raspored stolica. Sve stolice su okrenute u jednom pravcu, ka dva gigantska zvučnika na zidu, zvezde ove 98 godina stare ustanove.

To je jedan od retkih preostalih meikioku kissa u gradu, ili remek-delo kafića.

– Meikioku kissa je mesto gde se pušta klasična muzika, gde gosti mogu da slušaju muziku, popiju piće i opuste se – kaže za CNN Naoia Iamadera, trenutni menadžer Lav kafea.

Njegov otac, Janosuke Jamadera, sagradio je kafe 1926. Izgoreo je tokom vazdušnih napada za vreme Drugog svetskog rata i ponovo je izgrađen i proširen 1950-ih, a dekor je inspirisan originalnim evropskim baroknim stilom.

Iza fasade sa kamenim zidovima, unutrašnjost kafića je slabo osvetljena, sadrži tamno drvo i rezbarene reljefe.

Za razliku od većine kafića, ovde druženje među gostima nije poželjno. Razgovor mobilnim telefonom je zabranjen.

Na pitanje da objasni zašto su sva sedišta okrenuta samo u jednom pravcu, Iamadera kaže da to gostima omogućava da dožive realističnije koncertno iskustvo, kao da se suočavaju sa „stvarnim orkestrom“.

– Sve je dizajnirano da vas uroni u sliku slušanja orkestarske izvedbe – kaže on.

Ozvučenje je napravljeno po meri za prostor 1950. godine, ugrađeno u dvospratni zid ispred kafea.

Redovi vinil ploča i CD-ova ispunjavaju police i police ispod zvučnika. Imaju više od 10.000 diskova i ploča.

Pojavljuje se nova baza obožavatelja

Jamadera kaže da je veliki deo detinjstva proveo u kafiću.

Počeo je da radi kada je bio u srednjoj školi, počevši kao perač sudova.

Tokom godina, kafić se veoma malo menjao, što Iamadera smatra kao njegov najveći plus.

– U početku je muzička oprema bila skupa. Radili smo to u vreme kada nije bilo takve električne opreme – kaže vlasnik.

– Bilo je vremena kada je kafić radio na ručnom (ručnom fonografu), koji je čak i u prošlosti bio skup, tako da je samo mali procenat ljudi mogao da kupi jedan pojedinačno.

Ovo je omogućilo Lav kafeu da namami kupce da iskuse ono što je u to vreme bio redak oblik zabave.

– Slušanje muzike je bio najnoviji trend, poput mode – kaže Iamadera.

– Stari kupce koji su bili u Tokiju kao studenti, a zatim otišli ​​na selo, vraćaju se ovde prvi put posle 30, 40 ili 50 godina. Prodavnica je i dalje nepromenjena nakon toliko vremena. Mušterije odlaze sa dobrim osećajem i to je ono što je sjajno u ovom kafiću.

Kaže da neki od njihovih najstarijih mušterija posećuju kafić više od šest decenija.

– Jedan od naših gostiju sada ima oko 70 godina, počeo je da dolazi kao učenik treće godine srednje škole – kaže 62-godišnji menadžer.

Poslednjih godina, jedinstveni kafić postaje sve popularniji i privlači i međunarodnu pažnju.

– Ima dosta pridošlica. Mnogi ljudi nisu upoznati sa klasičnom muzikom, pa bih voleo da se naviknu na nju na mestima kao što je ovo – kaže Iamadara.

– Neki od naših gostiju dolaze čak iz Amerike i Evrope. Neki takođe dolaze iz celog Japana. Oni gledaju vodiče i vide ovo mesto kao destinaciju, pa bih želeo da ovim ljudima predstavim kafić.

Podsećamo vas da Tokio obiluje neobičnim kafićima.

U ovom gradu nalazi se i kafić za pesimiste, kao i o kafiću iz kog nećete moći da izađete ako ne završite posao planiran za taj dan.

Povezani tekstovi

POSTAVI KOMENTAR

Molimo, unesite Vaš komentar!
Molimo, unesite Vaše ime
Captcha verification failed!
CAPTCHA korisnički rezultat nije uspeo.Molimo Vas da nas kontaktirate!

Pratite nas

416FanovaLajkuj
471PratilacaZaprati
275PratilacaZaprati

Poslednje objavljeno