Tartufi u Srbiji, ali i u svetu, su pravo šumsko zlato. Za najskuplju gljivu ljudi plaćaju malo bogatstvo, a sve je više onih koji se odlučuju da se bave tartufaranjem.
Fruška gora postala je jedna od omiljenih destinacija lovaca na skupocene podzemne gljive tartufe, a tragača je sve više i u ostatku zemlje.
Sem u Sremu i Mačvi, tartufi se traže i u Deliblatskoj peščari, na planinama Kosmaj, Rudnik i Oplenac, u Obedskoj bari, u šumama Crni lud i Senajske bar, te u blizini reka Bosut i Lug.
U Srbiji oko 5.000 tartufara
Tartufi uglavnom rastu u simbiozi sa kestenom, hrastom, belom topolom i lešnikom, pa se mogu naći u tim šumama, piše Mitrovica info.
Procenjuje se da je broj tartufara u Srbiji porastao na oko 5.000, a nedorečeni propisi dovode do haosa na terenu.
– Tartufari neće da otkrivaju čime se bave, svoja mesta gde traže tartufe kriju, naravno iz ekonomskih razloga. Ali ljudi je sve više, kod nas svako i bilo gde može da traži tartufe.
Dozvola nema, pa dolazi do sukoba, razbijaju se automobili, buše gume jedni drugima, ljudi se svađaju i tuku.
Sada se sezona polako završava, ali već od juna kreće nova potraga, pa će Fruška gora biti puna ljudi koji uz pse ili mangulice traže tartufe – kaže Vladan Ilić, jedan od tartufara sa Fruške gore.
Od 50 evra do nekoliko hiljada evra po kilogramu
Koliko su tartufi u Srbiji zapravo zlatne gljive, govori njihova vrednost.
Crni tartuf, koji je jeftiniji, košta oko 50 evra za kilogram, dok beli, kraljevski tartuf može da dostigne cenu od nekoliko hiljada evra po kilogramu.
Jedan od prvih tragača za ovim gljivama u Srbiji kaže da se iz naše zemlje izvoze tone tartufa na nelegalan način, jer bukvalno ležimo na tartufima.
Ako je komad velikog belog tartufa 2.000 evra na zapadu Evrope, kod nas košta duplo manje.
Zato je jasno zašto sve više stranih državljana iz bogatih zemalja u okruženju dolazi ovde i bez dozvole izvozi ove gljive poznate kao najbolji afrodizijak.
I među otkupljivačima tartufa koji rade u Srbiji su oni iz Hrvatske i Slovenije.
Za razliku od nas, u Hrvatskoj se, recimo, tačno zna gde se mogu tražiti tartufi, a postoje i dozvole koje koštaju oko 100 evra godišnje.
– Tartufari u Srbiji godišnje mogu da zarade od 3.000 do 30.000 evra. Mi nismo na ove gljive obraćali pažnju dok pre dve decenije u Vojvodinu nisu počeli da dolaze italijanski lovci.
Oni u stvari nisu bili pravi lovci, već tartufari i nisu tražili životinje nego gljive. Danas u našoj zemlji imate nekoliko veštačkih plantaža tartufa, ali mi nemamo brendiran proizvod kao, recimo, Istrijani, Francuzi ili Španci. Zbog toga većina naših tartufa odlazi na crno tržište – kaže ovaj gljivar.
Tako država Srbija godišnje gubi milione na švercu najpopularnijeg svetskog začina koji bi mogao postati i naš poznati brend.
Najskuplji tartuf platio ruski milijarder
Koliko tartufi mogu da budu skupoceni govore i aukcije na kojima se oni plaćaju desetinama, pa i stotinama hiljada evra.
Tako je kupac iz Hongkonga na aukciji u Italiji pre par godina platio dva bela tartufa čak 120.000 dolara. Oni su bili teški nešto manje od kilogram.
Računica kaže da im je cena bila tri puta viša od zlata, koje se prodaje za 40.000 dolara po kilogramu.
Ruski milijarder Vladimir Potanjin svojevremeno je njujorškom restorateru “Nelu Balanu” platio beli tartuf težak oko dva kilograma čak 95.000 dolara.
Tragična potraga za tartufima
Nažalost, u Srbiji je 2020. godine zabeležen smrtni slučaj zbog tartufa.
Naime, Predrag Jeličić i njegov brat Stanislav izgubili su život u šumi kod sela Jarak. Za njihovu smrt osumnjičen je Dejan Erić, a sukob je izbio zbog posla oko tartufa.
