Sija srebro kao zlato!
Jedna od onih fraza od kojih nam se često diže kosa na glavi, na primeru košarkaške reprezentacije Srbije zaista ima takvo značenje.
Završio se i ovaj Mundobasket. Srbija je porazom u finalu od Nemačke 83:77 osvojila drugo mesto i srebrnu medalju.
I to jeste ogroman uspeh. Pogotovo ako se zna da je ova ekipa na Filipine ispraćena bez prevelikih očekivanja, dok se medalja tek tiho spominjala u krugovima najvećih optimista.
Ipak, ona je stigla. I zaista sija zlatnim sjajem.
Ekipa koju je sa klupe predvodio Svetislav Pešić oduševila je naciju svojim igrama i borbom za nacionalni grb i ponovo nas podsetila zašto je Srbija “zemlja košarke”.
Borili su se Orlovi svim srcem za zemlju, za ponos i čast, za svoje prijatelje i porodice, za Borišu Simanića koji na početku turnira ostao bez bubrega.
Pokazali su karakter i učinili nas sve zajedno ponosnim.
Ovo je najbolje što Srbija ima
Njihove suze na kraju meča sa Nemačkom govore koliko im je sve ovo značilo.
Neko će sad pričati da je moglo drugačije da su se pozivu odazvali svi igrači, ali to sad nije ni važno.
Ko je trebao da bude u Manili, bio je. I to je najbolje što Srbija u ovom trenutku ima. Ne treba upirati prstom u bilo koga, niti tražiti krivicu u Nikoli Jokiću, Vasiliju Miciću ili sudijama koje su nas realno oštetitile u finalu.
Budimo srećni zbog velikog uspeha naše zemlje i činjenice da smo dobili jednu ovakvu ekipu.
Srbija se kvalifikovala za Olimpijske igre u Parizu 2024. i vratila se na mesto u svetskoj košarci koje joj pripada.
Bilo je pravo uživanje gledati ove momke prethodnih dana. Ostaje nam nada da je ovo samo početak i da ćemo ovakvih momenata u budućnosti imati još.
A do tad: Svi za jednog, jedan za svi!
