14.1 C
Novi Sad
22.02.2024.
NaslovnaVestiPre 40 godina zapaljen olimpijski plamen u Sarajevu, a grad na Miljacki...

Pre 40 godina zapaljen olimpijski plamen u Sarajevu, a grad na Miljacki postao je svet

Prošlo je 40 godina otkako su u Sarajevu održane Zimske olimpijske igre koje su proslavile grad na Miljacki i Jugoslaviju.

„Osamdeset četvrte je pao snijeg i skupio se čitav svijet“, stih je iz čuvene pesme Zabranjenog pušenja „Fildžan viška“ koja savršeno opisuje šta je Sarajevo značilo u svetu od 8. do 19. februara 1984. godine.

Na današnji dan, 8. februara 1984. godine, klizačica Sanda Dubravčić upalila je olimpijski plamen na stadionu Koševo u 15.44 časova, koji je od tog trenutka dobio prefiks „olimpijski“ i tim činom su počele KSIV Zimske olimpijske igre u Sarajevu.

U konkurenciji bili Saporo i Geteborg

Sarajevo je dobilo organizaciju Igara 8. maja 1978. godine na sednici Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) u Atini.

Bila je to iznenađujuća odluka s obzirom na to da su u konkurenciji bili japanski Saporo i švedski Geteborg, piše Klix.ba.

Saporo je već jednom uspešno organizovao Igre, dok je Geteborg poneo neslavnu titulu prvog skandinavskog grada koji je imao neuspešnu ponudu.

olimpijske-igre-sarajevo

U prvom krugu najviše glasova dobio je Saporo (33), zatim Sarajevo (31) i Geteborg (10), a jedan glas je bio nevažeći.

Međutim, u drugom krugu glasanja čelnici MOK-a koji su glasali za švedski grad odlučili su da sedam glasova daju Sarajevu, a samo tri Saporu, a Sarajevo je pobedilo rezultatom 39:36, čime je Sarajevo postalo prvo balkanski grad posle prvih Igara u Atini koji je dobio organizaciju.

Kreće gradnja

Sarajevo je odmah po dobijanju organizacije Igara postalo jedno veliko gradilište. Bilo je malo vremena, ali je bilo mnogo volje.

Uostalom, niko nije sumnjao da će Jugosloveni izdati Tita, koji je bio posebno ponosan što će njegova zemlja biti centar sveta.

Za samo pet godina izgrađena je Zetra, staza za bob i sankanje, skakaonice, hale, „bele staze“, žičare, hoteli, Olimpijsko selo i novinarsko selo sa 2.640 stanova, putevi na planine i 28 centara za zimske sportove. .

Organizacioni odbor ZOI ’84. potrošio oko 150 miliona dolara, ali je Sarajevo dobilo svetsku promociju i o njemu se više nije govorilo kao o mestu gde je počeo Prvi svetski rat.

Tokom 12 dana, verovatno najlepših u istoriji grada, prodato je 250.000 karata, a Olimpijadu je pratilo više od dve milijarde ljudi.

Čuvena maskota Vučko

Za maskotu je izabran vuk Vučko, čiju je legendarnu i svuda prepoznatljivu “Sarajevooooo…” otpevao Zdravko Čolić.

Stigao je i februar 1984. godine, a sneg se „ne propustio”.

Dan pred početak Igara mnogi su već mislili da će sve pripreme biti uzaludne kada sa neba jednostavno nema belih pahuljica.

A onda se, u noći sa 7. na 8. februar, dogodilo čudo – pao je sneg takvim intenzitetom da su se ujutru organizatori češali po glavi jer je bilo previše snega.

Ali Sarajlijama to nije bio problem. Građani su uz pomoć vojske brzo očistili sva borilišta na Jahorini, Bjelašnici, Igmanu i Trebeviću i doveli ih u savršeno stanje za takmičenja.

Tačno 1.600 ljudi nosilo je olimpijsku baklju, a čast da upali olimpijski plamen pripala je Sandiju Dubravčiću.

– Paljenje olimpijskog plamena na Koševu za mene je ogromna čast, a malo je ljudi u sportskim krugovima koji se time mogu pohvaliti. Bio je to jedinstven trenutak – pun olimpijskog duha i radosti. Sarajevo je bilo živo za Zimske olimpijske igre Igre, videlo se da su na svakom koraku ljudi bili topli, srdačni i odlični domaćini – rekao je Dubravčić u jednom od intervjua za portal Klix.ba.

Svet oduševljen Sarajevom

Zakletvu sportista dao je skijaš Bojan Križaj, koji je u jednom trenutku zaboravio reči zakletve, ali ih se setio nakon aplauza podrške publike, dok je Igre otvorenim proglasio tadašnji predsednik Predsedništva SFR Jugoslavije, Mika Špiljak.

Svetska javnost toliko je bila oduševljena Sarajevom da joj nije smetalo ni što je tadašnji gradonačelnik Sarajeva Uglješa Uzelac na svečanom otvaranju mahao „neispravnom“ olimpijskom zastavom.

uzelac-neispravna-zastava
Gradonačelnik Sarajeva Uglješa Uzelac je mahao “neispravnom” zastavom

Naime, na olimpijskoj zastavi prvi krug do jarbola je plave boje, a Uzelac je držao zastavu sa prvim crvenim krugom u rukama.

Na Igrama je učestvovalo 1.272 sportista iz 49 zemalja, a prvi put u istoriji Olimpijskih igara na njima je nastupio afrički skijaš Lamine Gueie iz Senegala.

U program Olimpijskih igara bili su alpsko skijanje, bob i sankanje, hokej i umetničko klizanje, biatlon, nordijsko skijanje i skakanje.

Više od 2.500 učesnika

Na OI ’84. Učestvovalo je 49 nacionalnih olimpijskih komiteta, odnosno više od 2.500 učesnika.

Iako je cela Jugoslavija najviše nade polagala u skakača Primoža Ulagu i skijaša Bojana Križaja, oni nisu uspeli, a heroj je postao Jure Franko, koji je osvojio srebro u veleslalomu i tako doneo Jugoslaviji prvu medalju na Zimskim olimpijskim igrama. u istoriji, a u njegovu čast nastala je krilatica „Volimo Jureka više od bureka”.

Sarajevo je ostalo u lepom sećanju posebno za britanski par u umetničkom klizanju Džejn Torvil i Kristofera Dina, kako zbog zlatne medalje, tako i zbog interesovanja koje su izazvali svojim nastupima.

Ipak, prema mišljenju mnogih, najveća zvezda olimpijade bila je nemačka “snežna kraljica” Katarina Witt, koju je nastup u sarajevskoj Zetri učinio jednom od najslavnijih sportistkinja krajem prošlog vijeka.

“Doviđenja, drago Sarajevo”

Najuspješnije države bile su tadašnja Istočna Nemačka (9 zlatnih, 9 srebrenih i 6 bronzanih medalja) i SSSR (6 zlatnih, 10 srebrenih i 9 bronzanih medalja).

Igre, koje su ocenjene najuspješnije organizovanim do tada, su zatvorene 19. februara u Zetri pred 8.000 posetilaca uz čuvenu rečenicu Huana Antonija Samarana “Doviđenja, drago Sarajevo”.

Borilišta danas u katastrofalnom stanju

Četiri decenije kasnije se na planinama koje okružuju Sarajevo nalazi tek neka borilišta ili njihovi tragovi jer su mnogi uništeni tokom rata 90-ih.

Neka ni do danas nisu rekonstruisana, pa predstavljaju uspomenu nekih drugih vremena.

Bilo je čak i najava da će Sarajevo pokušati da organizuje Zimske olimpijske igre 2030. godine, da će biti renovirane skakaonice i nordijske staze na Igmanu, da će biti sređena bob staza na Trebeviću, ali se 2022. godine odustalo od te ideje.

Izložba povodom godišnjice

Povodom obeležavanja okruglih 40 godina od XIV. Zimskih olimpijskih igara, Olimpijski muzej u Sarajevu pre nekoliko godina prigodno je predstavio izložbu pod nazivom “Dvanaest dana kada smo bili centar Sveta”.

Ova nesvakidašnja postavka arhivske građe, vrednih eksponata i pisanih dokumenata, jedan je u nizu događaja kojim se evociraju sjećanja na Sarajevsku olimpijadu iz 1984. godine, te istovremeno njeguje olimpijski duh glavnog grada Bosne i Hercegovine.

Izložba će bit otvorena do 29. februara.

Povezani tekstovi

POSTAVI KOMENTAR

Molimo, unesite Vaš komentar!
Molimo, unesite Vaše ime
Captcha verification failed!
CAPTCHA korisnički rezultat nije uspeo.Molimo Vas da nas kontaktirate!

Pratite nas

419FanovaLajkuj
488PratilacaZaprati
275PratilacaZaprati

Poslednje objavljeno