Mi znamo, da nema nikakvog ljudskog predviđanja ili životne mudrosti, koje bi nas mogle staviti u položaj, da svom životu damo propisani pravac, izuzev na malim deonicama puta.
Ovo mišljenje važi svakako samo za „običan“ tip života, ali ne za „herojski“. Zadnji način života postoji takođe, ali je nesumnjivo mnogo ređi nego prvi.
O ovome se dakle svakako ne može reći, da se tom životu jedva ili samo za kratku distancu može dati pravac.
Herojski život je apsolutan, to znači, on se upravlja prema sudbinskim odlukama, pri čemu odluka o određenom pravcu možda važi do strašnog kraja.
Čoveku su potrebne teškoće, one spadaju u njegovo zdravlje.
Najveći i najvažniji životni problemi su zapravo nerešivi; oni to moraju i biti, jer izražavaju nužni polaritet, koji je imanentan svakom samoregulišućem sistemu. Oni se ne mogu nikad rešiti, već se samo mogu prerasti.
Ovo „prerastanje“ kod daljeg iskustva, ispostavlja se kao podizanje nivoa svesti. Neki viši i dalji interes stupio je u vidik, i ovim proširenjem horizonta nerešivi problem izgubio je hitnost.
On nije bio logički rešen po sebi, već je izbledeo pred jednim novim i jačim životnim pravcem. On nije potisnut i učinjen nesvesnim, već se pojavio samo u jednoj drugoj svetlosti i na ovaj način je postao drukčiji.
Što bi na dubljem stepenu dalo povoda za najoštrije konflikte i za panične afektivne napade, sad se gledano s višeg nivoa ličnosti pojavilo, kao nevreme u dolini, gledano sa vrha visoke planine.
Time oluji nije oduzeto ništa od njene stvarnosti, ali čovek nije više unutra u tom, već je nad tim.
Veliki životni problemi nisu nikada zauvek rešeni. Ako su oni jednom prividno rešeni, onda je to uvek gubitak. Njihov smisao i svrha čini se nije u njihovom rešavanju, već u tome da mi neprestano radimo na njima.
Samo to će nas sačuvati, dakle, od zaglupljivanja i okamenjivanja.
Cilj je samo kao ideja važan, bitan je, međutim, opus koji vodi cilju: on ispunjava trajanje života nekim smislom.
Antologija Jung: K. G, Jung, Čovek i Duša, «Prometej», Iz celokupnog dela 1905-1961. odabrala Jolanda Jakobi, Novi Sad, 2008, str. 410-412.
S nemačkog prevele Bosiljka Milakara i Ana Milakara
Izvor: santamarijadellasalute.blogspot.com
