Šejn Mekgovan poslednjeg dana novembra ispisao je poslednju stanicu u svojoj biografiji punoj sjajnih pesama i neverovatne količine autodestruktivnosti.
Irski panker iz Londona koji je transformisao irsku tradicionalnu muziku sa svojim bendom The Pogues i napisao neke od najlepših balada 1980-ih pre nego što je podlegao zavisnosti od alkohola, preminuo je u 65. godini.
“Bilo je kao da živim u pabu”
Mekgoven je spojio irsku tradicionalnu muziku sa pankom za novu publiku kasnih 1980-ih. Ogroman komercijalni uspeh postigao je sa božićnom himnom Fairytale of New York iz 1987. godine.
Poput njegovih legendarnih keltskih kolega Brendana Behana i Dilana Tomasa, Mekgovanov izvor inspiracije je oduvek bio vezan za alkohol. Postao je podjednako poznat po svom nerazgovetnom govoru, neurednom osmehu, ispadima i padovima na sceni.
Njegova zloupotreba alkohola dostigla je takve razmere da su ga The Pogues izbacili iz benda na vrhuncu uspeha grupe 1991. godine.
U njegovom zdravstvenom stanju u tridesetim, malo ko je očekivao da će poživeti tako dugo.
Rođen u engleskom okrugu Kent od roditelja Iraca na Božić 1957. godine, Mekgovan je u svojoj autobiografiji opisao leta ranog detinjstva provedena na irskom seoskom imanju sa svojom proširenom porodicom, pijući, pušeći i pevajući tradicionalne pesme.
– Bilo je kao da živim u pabu – rekao je za The Guardian 2013. godine.
Dobio je stipendiju na prestižnoj Vestminsterskoj školi u Londonu. Međutim, nije uspeo da se uklopi, a dve godine kasnije iz nje je izbačen zbog upotrebe droge.
Tada počinje da se druži sa drugim muzičarima po londonskim barovima.
Imao je samo 17 godina kada je doživeo nervni slom zbog droge i alkohola. Završio je u psihijatrijskoj bolnici na pola godine.
Nakon oporavka, prigrlio je pank erupciju u Londonu kasnih 70-ih. Ranih 80-ih je osnovao bend Pogue Mahone, što na keltskom znači „poljubi me u dupe“.
Najbolji tekstopisac generacije
Bend, koji je kasnije skratio svoje ime u The Pogues, objavio je svoj debi album 1984. Privukao je pažnju britanske muzičke štampe i slušalaca drskim tekstovima o alkoholu, tuči i siromašnim imigrantima.
Ali upravo je „A Pair of Brown Eyes“ na njihovom sledećem albumu, „Rum Sodomy & the Lash“ u produkciji Elvisa Kostela iz 1985. godine, otkrio Mekgovanov ogroman talenat kao pisca pesama i utabao put kasnijim klasicima kao što su „A Rainy Night in Soho“ i „Summer in Siam“ .
Legendarni Džo Stramer iz banda The Clash, koji je kasnije svirao sa bendom The Pogues i nakratko zamenio Mekgovana na mestu pevača, opisao je Šejna u to vreme kao vizionara, pesnika i „jednog od najboljih pisaca veka“.
Vrhunac uspeha The Poguesa je doživeo 1987. godine sa pesmom Fairytale of New York, koju je Mekgovan otpevao u duetu sa Kirsti Mekol.
Pesma je postala božićni klasik iako se u njoj pojavljuje otuđeni par koji razmenjuje psovke i uvrede.
Nagrada za životno delo
Nakon niza halucinogenih ispada, uključujući noć na Novom Zelandu, kada se skinuo i obojio u plavo, Pogues je otpustio Mekgovana.
Deset godina kasnije ponovo su se okupili i redovno išli na turneje do 2014. godine.
Njihove pune božićne predstave bile su radosna praznična tradicija. Publika natopljena pivom je pevala uz svaku pesmu, dok se sve pijaniji Mekgoven jedva držao za mikrofon.
Godine 2018. pevači Bono, Nik Kejv i Šinejd O’Konor, basista Se*s Pistolsa Glen Metlok i glumac Džoni Dep pridružili su se Mekgovanu na bini u Nacionalnoj koncertnoj dvorani u Dablinu na nastupu povodom njegovog 60. rođendana.
Irski predsednik Majkl Di Higins mu je tada uručio nagradu za životno delo.
– Smatram Šejna najboljim tekstopiscem naše generacije – rekao je Kejv, takođe blizak Mekgvenov prijatelj, za The Guardian ubrzo posle koncerta i dodao da „on ima veoma prirodan, „necifran“, kristalno jasan način govora. Njegove reči su i nežne i brutalne i uvek potpuno njegove“.
Izvor: HINA
