Pasivno pušenje može da uzrokuje ozbiljno zdravstvene probleme, a toga su postali svesni čelnici evropskih zemalja. Nažalost, Srbija dobrano kaska za zemljama EU kada je reč o suzbijanju problema pasivnog pušenja.
Čak 15,4 odsto ljudi starijih od 15 godina u Evropskoj uniji svakodnevno je bilo izloženo duvanskom dimu tokom 2019. godine.
Najveći udeo ljudi koji su svakodnevno bili izloženi pasivnom pušenju zabeležen je u Hrvatskoj (34,7 odsto), Bugarskoj (29,3 odsto) i Grčkoj (28 odsto), među zemljama EU.
Ova stopa je bila ispod pet odsto u Finskoj, dok je među 39 zemalja Evrope, Srbija apsolutni rekorder sa 49 odsto.
Jedna od najopasnijih vrsta pasivnog pušenja upravo je u automobilima, što neminovno povlači temu šta je sa zabranama?
Ispostavilo se da je pušenje u automobilima potpuno zabranjeno u samo tri zemlje EU, dok zabrane nema čak u 13 zemalja Unije.
Nemačka pak, planira da zabrani pušenje u automobilima u kojim se voze deca i trudnice, piše Euronews Srbija.
Ministar zdravlja zemlje Karl Kauterbah, koji se zalagao za zabranu, izjavio je da je ona trebalo da bude uvedena i ranije.
Međutim, zakoni koji kontrolišu pušenje razlikuju se u evropskim zemljama. Od 2022. godine nije bilo zabrane pušenja u automobilima u 13 država članica EU prema podacima Partnerstva bez dima (SFP).
– Pasivno pušenje je opasno, posebno za decu – upozorava Nacionalni zdravstveni sistem (NHS) Velike Britanije, a zatim predlaže:
– U najmanju ruku, pobrinite se da vaš dom i automobil budu bez duvanskog dima.
SFP, velika evropska koalicija nevladinih organizacija koje rade na analizi politike EU i lobiranju kod donosioca političkih odluka kako bi kontrola duvana postala politički prioritet, pružila je sveobuhvatnu mapu propisa o pušenju u Evropi.
Bez zabrane, delimične ili potpune zabrane?
Postoje tri glavne prakse u regulisanju pušenja u automobilima.
Zemlje mogu da to ostave neregulisanim, odnosno da ne zabrane ili da primene delimičnu ili potpunu zabranu.
Prema SFP-u, pušenje u automobilima je potpuno zabranjeno u samo tri zemlje EU od 2022. To su Italija, Letonija i Litvanija.
Takođe je potpuno zabranjeno u Turskoj, zemlji koja je kandidat za članstvo u EU.
To znači da je potpuna zabrana pušenja u automobilima na snazi u samo četiri od 39 evropskih zemalja.
Delimične zabrane pak, postale su popularnije u poslednjoj deceniji.
Jedanaest zemalja EU je primenilo delimične zabrane. Te zabrane se uglavnom tiču pušenja u automobilima sa decom mlađom od 18 godina.
Delimična zabrana važi u Austriji, Belgiji, na Kipru, u Finskoj, Francuskoj, Grčkoj, Irskoj, Luksemburgu, Malti, Slovačkoj i Sloveniji. Pušenje u automobilima je takođe delimično zabranjeno u Velikoj Britaniji, što je ukupno 12 od 39 evropskih zemalja.
Inače, delimična zabrana izričito brani pušenje u automobilima kada su prisutna deca mlađa od 18 godina. Ova starosna granica je 12 u Luksemburgu, 15 godina u Finskoj i 16 godina na Kipru.
Samo u Irskoj u sklopu delimične zabrane navedeno je da se ona odnosi u slučaju da je u vozilu prisutna trudnica .
Nema zabrane u 60 odsto evropskih zemalja
U većini evropskih zemalja još uvek nema zabrane. Pušenje u automobilima dozvoljeno je u 13 država članica EU i 23 od 39 zemalja u Evropi. To je jednako zabrani u šest od svakih 10 država.
Zemlje bez zabrane su Bugarska, Hrvatska, Češka, Danska, Estonija, Nemačka, Mađarska, Holandija, Poljska, Portugal, Rumunija, Španija, Švedska, Albanija, BiH, Island, Crna Gora, Severna Makedonija, Norveška, Srbija, Švajcarska i Ukrajina.
Nekoliko zemalja raspravljalo je o zabrani pušenja u automobilima, a Nemačka je posebno blizu tome.
– Deci i trudnicama je potrebna bolja zaštita u društvu. Zabranjeno je pušenje u kolima kada putujete. Trebalo je to ranije uvesti. Naročito u trudnoći i kod male dece može doći do trajnih oštećenja – naveo je nemački minsitar zdravlja Lauterbah u objavi na društvenim mrežama u kojoj je podeli novinske članke na ovu temu objavljene u nemačkim medijima.
Pasivno pušenje je opasno, posebno za decu. Kada neko popuši cigaretu, većina dima ne ulazi u njihova pluća; dim takođe ide u vazduh i svako u blizini može da ga udahne.
Ljudi koji redovno udišu duvanski dim imaju veću verovatnoću da dobiju iste bolesti kao i pušači, uključujući rak pluća i bolesti srca, navodi NHS.
Trudnice koje su pasivno izložene dimu takođe su sklonije prevremenom porođaju. Njihove bebe s u većem riziku od niske porođajne težine i sindroma iznenadne smrti odojčadi.
Deca su posebno ranjiva u porodičnim automobilima. Tu pasivno pušenje može dostići opasne nivoe čak i kada su prozori otvoreni.
Koje zemlje imaju najbolju kontrolu nad duvanskim dimom?
SFP kategoriše zemlje u četiri grupe kako bi pokazao koje zemlje pružaju dovoljnu i efikasnu zaštitu od pasivnog pušenja i koje zemlje mogu učiniti više da zaštite svoje građane bilo kroz poboljšano zakonodavstvo ili poboljšanu usklađenost.
Ukupan status zakonodavstva o pušenju je veoma dobar u šest zemalja EU. Odnosno u Grčkoj, Mađarskoj, Irskoj, Holandiji, Rumuniji i Španiji, kao i u Velikoj Britaniji.
Zemlje koje su kategorisane kao “dobre” su Austrija, Belgija, Estonija, Finska, Francuska, Island, Italija, Litvanija, Luksemburg, Malta, Norveška, Slovenija, Švedska, Turska i Ukrajina.
Međutim, 17 od 39 zemalja kategorisano je kao one koje imaju ograničenu ili slabu kontrolu nad pušenjem.
Četiri zemlje EU su slabe u tom pogledu, a to su Nemačka, Danska, Hrvatska i Bugarska.
Ovo sugeriše da bi države članice EU i zemlje kandidati ili potencijalni kandidati, trebalo više da rade na obezbeđivanju “zaštite od izlaganja duvanskom dimu na radnim mestima u zatvorenom prostoru, javnom prevozu, zatvorenim javnim mestima i, po potrebi, na drugim javnim mestima”, kako navodi SZO.
Inače, prema Kancelariji za statitstiku EU, Eurostatu 2019. godine 18,4 odsto ljudi starijih od 15 godina u EU bili su svakodnevni pušači. Udeo dnevnih pušača kretao se od 6,4 odsto u Švedskoj do 28,7 u Bugarskoj u EU.
