20 C
Novi Sad
11.10.2024.
NaslovnaKulturaKnjiževnostDušan Mijušković, izbor iz poezije

Dušan Mijušković, izbor iz poezije

CRVENI STAN

Alini

Vino kaplje na potpetice
Sa tvojih bakalinskih usana
Vodiš u vetrove tvoga stana
Kći luke

U crvenom stanu svaki dan
Mi pijemo vino, vino pomešano sa ugljem
Kćeri Lune

I ne priliči nam tad
Da se sećamo stvari
Jer mi pospano znamo
Da su nas ljubili
U ruke

Grudi odaju razvrat
Spokojne od maštanja
Teskobe
Nesna
Kći luke

Ti nisi ipak samo obična žena
Crna si kao tvoja ugljenasta kosa
Kćeri Lune

Samo umočen šapat u čaj
Kao u nekakve tvoje tajne
Znaj da ti mirišu ruke ruke
Kći Lune kći Lune

Izmišljaš sklapaš
Od crvenila mraka
Kći Meseca kćeri luke

U PUTNIČKOM STANU

Ti i ja
u pljusku
jedemo badem
po smoli
usoljenu ribu
preko usana

Ti u hulahopkama
pružaš ruke
držeći
bokore ljuski
jabuka

Jutro je
ogrezlo
u soli

Vučeš prst
po tanjiru
zrikavci
zriču

NA PRSTIMA

Tvoje
grudi
od kore

Kašlješ

Znoj ti
miriše
na dunje

Na korzou
Ukrajinka
igra na gitari

Iz ružičnjaka
vri tvoje
čelo

Zastavši
zadržavaš dah

CRES

Ivi H.

Sredinom
avgusta
ili jula

Naleti
mojih strasti
Cres
nepoznate godine

Majka
akrobata
otac
moreplovac

Ti
dete
mraka
cirkusa
boriš se sa ramenima

Imaš
stopala
žene

Hodaš
unazad

Cres u šumi jela

KIJEV-CARIGRAD

Zaselak
pust
lipe toče tosku

Devojčica stopalima
gazi bubamare

Gleda nepokretna
majka iz naslonjače

Beli se vezir

Seljanka muze

Biće nevreme

Prolaze vozovi pored Odese
zemlje lilihipa

Otvara se carstvo nara

Sabahudin
broji korake

Marta
ona sumnja
izlazi
u noć

Imitira svog
Jevrejina

Sabahudin dodiruje
zanoktice

Žitnica

Zanosi je vetar

Pokošena je
pljuskom

Iznad usana
beleg
jedva vidljivih
dlaka

Mleko se zadržalo
po njima

BERLIN ČETRDESETPETE

Tri žene sede na steni kamenom panju
guduri ždrelu nehajne hladovine
zaudara bakar i čaplje u sjaju drže svod
vade zelenkaste papirne didrahme
da žene jedna drugoj pokažu
strune kao izvezene kose

Tamo u daljini galebova čuje se top
dolazeći svod vojske sa Urala
tri žene sede na kamenom panju
gledajući u svod kao da je od vode

Po barama nežne cvetaju aprilske lipe Berlina
kukuruzovina još neposejana miriše iz polja
nisu iz vazduha isparile ni jesen ni zima
ni svodovske piruete
bela labudova pera po provaliji pozornice
nedohuktala zaspala
razbijena u staklu

Žene sede kao na platnu naslikane
ruž od karmina na opušcima već u bari leži
smeju se jedva
senke se ocrtavaju na licima
stegnutim od grča

Jedna preko kolena drži vrat ždrala

U ponoć
zapovednik sa Pankova uzviknu
oganj

Dušan Mijušković je rođen 1981. u Beogradu. Živeo je duže vreme u Sjedinjenim Američkim Državama. Bavio se graničnim oblastima filosofije, umetnosti i duhovnosti.

Krajem prošle decenije radio kao novinar beogradskog NIN-a. Poeziju piše od detinjstva, no tek ove godine, nakon veće životne drame, počinje ozbiljnije da predstavlja svoju umetnost javnosti.

Objavljivao je na književnim portalima i u magazinima: Hiperboreja, Fenomeni, XXZ magazin, Bludni stih, Enheduana, Časopis Kult, Strane, Kirk, Čovjek Časopis, Libartes…

Objavio je jednu zbirku poezije. Živi u Beogradu.

Povezani tekstovi

POSTAVI KOMENTAR

Molimo, unesite Vaš komentar!
Molimo, unesite Vaše ime
Captcha verification failed!
CAPTCHA korisnički rezultat nije uspeo.Molimo Vas da nas kontaktirate!

Pratite nas

416FanovaLajkuj
471PratilacaZaprati
275PratilacaZaprati

Poslednje objavljeno