Nove spoznaje pokazuju da se genetske karakteristike mogu promeniti iz korisnih u štetne kako se uvslovi života menjaju.
Uzorci DNK iz kostiju i zuba starih Evropljana koji su živeli pre oko 34.000 godina pokazali su da su genetske varijante koje sada povećavaju rizik od razvoja multiple skleroze nekada štitile ljude od bolesti koje su prenosile životinje.
Naučnici su to otkrili ispitivanjem uzoraka DNK 1.664 ljudi sa drevnih lokaliteta u zapadnoj Evropi i Aziji.
Oni su uporedili drevne genome sa modernim izvorima DNK iz Britanske Biobanke, koja sadrži uzorke od oko 410.000 belih Britanaca i više od 24.000 ljudi rođenih van Velike Britanije, kako bi utvrdili promene koje su se desile tokom vremena.
Sanitarni uslovi povećali rizik od razvoja MS
Jedno izuzetno otkriće uključivalo je MS, hroničnu bolest mozga i kičmene moždine za koju se smatra da je autoimuna.
Naučnici su utvrdili da je pre oko 5.000 godina, na početku bronzanog doba, došlo do značajne migracije ljudi. Stočari naroda Jamnaja doselili su se u zapadnu Evropu sa teritorije današnje Ukrajine i južne Rusije.
Imali su genetske karakteristike koje su im tada bile korisne, štiteći ih od infekcija ovaca i goveda.
Kako su se sanitarni uslovi poboljšavali tokom milenijuma, ove iste genetske varijante su povećale rizik od razvoja MS.
Ovo bi moglo da objasni zašto ljudi u severnoj Evropi imaju najveću prevalenciju MS, dvostruko veću nego u južnoj Evropi.
– Mi smo rezultat evolucije koja se dogodila u prošlim sredinama i na mnogo načina nismo optimalno prilagođeni okruženju koje smo danas stvorili za sebe – rekao je genetičar sa Berklija Rasmus Nilsen, jedan od vođa studije, čiji rezultati su objavljeni u sredu u časopisu Nature.
Pre oko 11.000 godina, farmeri iz današnje Turske došli su u zapadnu Evropu zamenjujući lovce-sakupljače. Kasnije su ih zamenili ljudi iz Jamnaje.
– Jamnaje su bili prvi evropski pravi nomadi. Sa pripitomljenim govedom i konjima stigli su u azijsku stepu gde ima malo hrane i vode, pa su sve nosili sa sobom na zaprežnim kolima. Fizički su bili neobično veliki, što se i vidi. iz njihovih skeleta i genetike, a čini se da su bili i prilično nasilni – rekao je Vilijam Bari, genetičar sa Kembridža koji je učestvovao u studiji.
– Mislim da je stanovništvo u velikoj meri zamenjeno ratovima – dodao je on.
Genetske karakteristike se menjaju zajedno sa uslovima života
Veliki procenat potomaka Jamnaija postoji na severu Evrope, uglavnom u Irskoj, Islandu, Norveškoj i Švedskoj, i opada kako idete na jug.
Otkrića pokazuju da se genetske karakteristike mogu promeniti od korisnih do štetnih kako se uslovi života menjaju.
– Patogene infekcije postale su češće tokom bronzanog doba zbog bliskog suživota ljudi i domaćih životinja i povećanja gustine populacije – rekao je Evan Irving-Pease, stručnjak za kompjutersku evolucionu biologiju sa Univerziteta u Kopenhagenu.
– Te genetske varijante postale su suvišne za naše imunološke potrebe tek u modernom dobu, uz bolju sanitarnu i zdravstvenu zaštitu, što je rezultiralo povećanim rizikom od razvoja MS i drugih autoimunih bolesti – dodao je on.
– Ovo menja naše razumevanje MS-a, pomažući nam da razumemo njegovo poreklo. Možemo da zamislimo MS kao rezultat imunog sistema koji je efikasno evoluirao da bi se nosio sa nizom infekcija u prošlosti, a sada vlada drugačije okruženje. Ova razlika između prošlih i modernih sanitarnih uslova verovatno izaziva preaktivan imuni sistem. To znači da bi trebalo da radimo na ponovnom podešavanju imunološkog sistema, a ne da ga potiskujemo – rekao je Bari.
Istraživanje osvetlilo i druge karakteristike Evropljana
Jamnaje su bili genetski visoki, pa su i današnji ljudi na severu Evrope viši nego na jugu, gde je visok procenat potomaka neolitskih zemljoradnika koji su bili kratkotrajni.
Narod istočne Evrope ima povećan genetski rizik od razvoja Alchajmerove bolesti i dijabetesa tipa 2, otkrili su naučnici. Takođe su otkrili da se tolerancija na laktozu pojavila u Evropi pre oko 6.000 godina.
