25.1 C
Novi Sad
26.05.2024.
NaslovnaNaukaNaučnici izabrali TOP 10 najvažnijih naučnih priča i otkrića u 2023.

Naučnici izabrali TOP 10 najvažnijih naučnih priča i otkrića u 2023.

Naučnici su napravili svoj izbor 10 najvećih postignuća tokom 2023.godine, a ona idu od uvida u naše ljudsko poreklo i otkrića na Mesecu, do procvata veštačke inteligencije i prevencije novih posledica globalnog zagrevanja, prenosi Gardijan.

Dok su zapadni milijarderi slali rakete u svemir koje su često propadale, indijski naučnici su ove godine ostvarili istorijski uspeh s misijom Čandrajana-3, koja je prva stigla blizu južnog pola Meseca, područja bogatog potencijalnim rezervoarima smrznute vode.

Lansirana u julu za 75 milona dolara, ova misija je pokazala da je Indija značajan igrač u svemirskim istraživanjima s troškovima znatno nižim od drugih zemalja, naglašava Hali Gomez, profesorka astrofizike na Univerzitetu u Kardifu.

Ona je navela da je u istom mesecu Kina takođe postigla napredak lansiranjem Džućijue-2.

U pitanju je prva raketa na svetu koja koristi tečni metan sa kiseonikom kao pogonsko gorivo za uspešno letenje u orbitu, označavajući veliki proboj u najsavremenijoj tehnologiji kojom su ranije dominirali američki Spejse*s i Blu oridžin.

Ova godina godina označava prekretnicu u tehnologiji, s veštačkom inteligencijom (AI) koji postaje “mejnstrim”, posebno zahvaljujući softveru poput ČetaGPT, i sličnim velikim jezičnim modelima, smatra Majkl Vuldridž profesor informatike na Univerzitetu Oksford.

Ovi AI sistemi, koji su postali viralni u 2023. nakon objave krajem 2022, impresionirali su korisnike svojim naprednim kvalitetom i širokim znanjem.

Usprkos početnoj potcenjenosti tehnološke industrije, ČetGPT je postao lider na tržištu generativne AI tehnologije, naveo je Vuldridž.

Dve maturantkinje dokazale Pitagorinu teoremu

U martu 2023. godine dve maturantkinje iz Nju Orleansa saopštile su da su korišćenjem trigonometrije dokazale Pitagorinu teoremu, za šta su akademici dva milenijuma smatrali da je nemoguće.

To je kao svoju značajnu naučnu priču izdvojio Nira Čemberlen predsednik Matematičkog udruženja i gostujući profesor na Univerzitetu Lafboro.

Kalcea Džonson i Ne’Kia Džekson, učenice Akademije Svete Marije, održale su prezentaciju svojih otkrića na polugodišnjem sastanku Američkog matematičkog društva u Džordžiji.

Njihov doprinos je značajan jer je 1940. godine bilo tvrdnji da Pitagorina teorema ne može biti dokazana trigonometrijskim metodama.

Adam Raderford, pisac, televizijski voditelj i predavač genetike na Univerzitetu u Londonu izdvojio je kao značajno naučno postignuće u 2023.godini nedavnu studiju Sare Tiškof, koja je otkrila tragove DNK neandertalaca u modernim Afrikancima.

Homo sapiens, ljudska vrsta, poreklom je iz Afrike, gde se većina naše evolucije dogodila tokom poslednjih pola miliona godina.

Naseljavanje ostatka sveta započelo je kada je mali broj ljudi napustio Afriku u poslednjih 100.000 godina, a tradicionalno, naše razumevanje ljudskog migracijskog puta zasnovano je na fosilima.

Studija ove naučnice sa Univerzieta Pensilvanija, koja se usmerila na analizu DNK, sugeriše da je Homo sapiens napuštao Afriku nekoliko puta, počevši pre 250.000 godina, što je ranije nego što se prethodno mislilo.

Ovo otkriće, koje proizlazi iz proučavanja genoma afričkih ljudi, pristupa koji je ranije često bio zanemaren, omogućuje dublje razumevanje naše kolektivne istorije, smatra Raderford.

Nove terapije za lečenje srpastih ćelija i beta-talasemije

Po mišljenju Hane Klouk, profesorke hidrologije na Univerzitetu Reding značajno je naglasiti da će 2023. biti zabeležena kao najtoplija godina u istoriji, i da će biti premašen dosadašnji rekord iz 2016. godine.

Ona navodi da su uticaji globalnog zagrevanja sve vidljiviji, s katastrofalnim događajima poput poplava u Libiji koje su odnele preko 10.000 života, šumskih požara u Grčkoj i Kanadi, kao i razornih tropskih ciklona u istočnoj Africi.

Klouk naglašava da postoji napredak u rešavanju ovih problema, kao što je proizvodnja veće količine zelene energije u Britaniji i upotreba AI tehnologije za naprednije klimatske prognoze, a NASA-in satelit SVOT koji je uključen u praćenje vodnih resursa na Zemlji, bi mogao pomoći u prevenciji budućih katastrofa.

Po mišljenju An Finiks, profesorke psihosocijalnih studija na Univerzitetu u Londonu značajno naučno postignuće u 2023.godini je uvođenje novih biotehnoloških terapija za lečenje bolesti srpastih ćelija i beta-talasemije.

Medicinski tretman koji koristi takozvanu CRISPR tehnologiju izmene gena odobren je u Velikoj Britaniji i u SAD, a koristi vrstu nove tehnologije za uredjivanje genoma, signalizirajući inovativni napredak u oblasti genske terapije.

Bolest srpastih ćelija i beta-talasemija predstavljaju grupu naslednih poremećaja krvi, koja pogađa češće ljude afričkog, mediteranskog, bliskoistočnog i južnoazijskog porekla, a terapija je pokazala obećavajuće rezultate u ublažavanju simptoma i smanjenju potrebe za transfuzijama krvi u slučaju talasemije.

Supervodonik – otkriće veka?

Gojaznost, koja postaje smrtonosnija od pothranjenosti, podstakla je tokom 2023. godine razvoj lekova kao što su stimulansi receptora peptida GLP-1, uključujući Vegovi, koji snižava nivo glukoze u krvi i povećavaju sitost, a to je po mišljenju Idžejome F. Ičegbija profesora farmaceutske nanonauke na Univerzitetu u Londonu, jedna je od naučnih priča koje su obeležile 2023.

Novi lek se koristi u tretmanu protiv gojaznosti i uzima se jednom nedeljno, a ljudi koji ga koriste navode da osećaju sitost, pa jedu manje i tako gube na težini.

Prava bura nastala je u svetu nauke kada je, tokom jula, tim južnokorejskih naučnika objavio da su uspeli da naprave superprovodnik LK-99, koji radi na sobnoj temperaturi i pod atmosferskim pritiskom, naveo je Sajful Islam, profesor hemije koji se bavi proučavanjem materijala na Univerzitetu u Oksfordu.

Dok su jedni to odmah nazvali otkrićem veka, jer bi superprovodnici koji mogu da rade van laboratorije i bez potrebe za hlađenjem doveli do nove industrijske revolucije, kod mnogih u naučnoj zajednici to je naišlo na skepticizam.

Do kraja avgusta, vodeće laboratorije nisu uspele da ponove rezultate južnokorejskih naučnika, a trenutni konsenzus je da nema dovoljno dokaza o ključnim nalazima superprovodljivosti na sobnoj temperaturi.

Čak i ako sam LK-99 nije “sveti gral” za kojim tragaju naučnici, on može biti zanimljiv materijal sam po sebi, otvarajući mogućnosti za traženje superprovodnika na sobnoj temperaturi na nove, neočekivane načine, smatra profesor Islam.

Divljih životinja sve manje

Džoana Bagnijevska, profesorka ekoloških nauka na Univerzitetu Brunel, istakla je da je u 2023.godini postavljen neslavan rekord kada je u pitanju životna sredina i da se pored globalnog zagrevanja dešava još jedna ekološka katastrofa – brz gubitak divljih životinja.

Kriza bioraznolikosti, uprkos svojoj hitnosti, zauzima znatno manje medijske pažnje u poređenju s klimatskom krizom, smatra naučnica.

Jedno od ključnih istraživanja ove godine usmereno je na manje ptica u Evropi, gde je u poslednjih 40 godina zabeležen pad broja od 550 miliona.

Glavni uzrok ovog smanjenja, prema studiji istraživačkog tima koji je vodio Stanislas Rigal, jeste intenziviranje poljoprivrede, posebno povećana upotreba pesticida i veštačkih đubriva koji štete zdravlju ptica.

Ovakva istraživanja su ključna za oblikovanje političkih odluka i prioriteta, naglasila je Bagnijevska.

Model sličan strukturi ranih ljudskih embriona

U junu su objavljeni radovi koji opisuju razvoj modela koji iz pluripotentnih matičnih ćelija stvaraju strukture slične ranim ljudskim embrionima, a po mišljenju britanskog naučnika Robina Louela Bedža ovo je otkriće koje je obeležilo 2023.godinu.

Ono je privuklo značajnu medijsku pažnju zbog potencijala modela embriona baziranih na matičnim ćelijama kao alternativi istraživanjima na stvarnim ljudski embrionima.

Ti modeli, čija stopa uspešnosti eksperimenta iznosi jedan odsto, mogu pružiti uvide u ljudski razvoj i pomoći u rešavanju problema povezanih s urođenim bolestima, pobačajem i neuspesima u vantelesnoj oplodnji.

Međutim, trenutno su ovi modeli daleko od ekvivalenta pravim ljudskim embrionima, a ne bi bilo etički, niti zakonito, a verovatno i moguće dovesti do trudnoće sa njima, navodi Louel-Bedž, koji istražuje razvoj embriona na Institutu Frensis Krik.

Izvor: Tanjug

Povezani tekstovi

POSTAVI KOMENTAR

Molimo, unesite Vaš komentar!
Molimo, unesite Vaše ime
Captcha verification failed!
CAPTCHA korisnički rezultat nije uspeo.Molimo Vas da nas kontaktirate!

Pratite nas

419FanovaLajkuj
479PratilacaZaprati
275PratilacaZaprati

Poslednje objavljeno