Džun-Džeong Kim je odrasla zamišljajući kako će izgledati njena buduća porodica – udata sa nekoliko dece, lep dom i pas. Ali kada je zakup njenog stana u Seulu postao previše skup, našla se negde gde nikada nije ni zamišljala – ima 31 godinu i živi kod kuće sa svojim mlađim bratom i roditeljima, započinje svoj tekst Ešli An za NPR.
Kim, dizajnerka proizvoda, svoju nadu da će jednog dana imati decu naziva “samo fantazijom” – posebno sada, kada troškovi stanovanja rastu, tržište rada je prezasićeno i stopa brakova opada.
– Ne mogu da verujem da je trenutna situacija u Koreji ovakva, ali je realnost – rekla je ona.
A realnost je takva da je pretvorena u zemlju sa najnižom stopom fertiliteta na svetu od 2013.
Širom Južne Koreje, žene biraju da imaju manje dece ili da ih nemaju uopšte, jer se bore sa porastom troškova života, piše NIN.
Istovremeno, stopa brakova je opala za više od 35 odsto, prema dostupnim podacima za poslednjih 10 godina, pošto sve više Južnokorejaca daje prednost poslu u odnosu na zasnivanje porodice.
Inače, stopa fertiliteta sada iznosi 0,78, prema podacima koje je korejska vlada objavila u februaru.
Mogle bi proći godine pre nego što zemlja dostigne stopu od 2,1 za koju stručnjaci kažu da je potrebna zemlji da zadrži stabilno stanovništvo bez migracija.
Južna Koreja je daleko od usamljenosti po ovom pitanju.
Godine 2020. u Sjedinjenim Državama su 43 države registrovale najnižu stopu fertiliteta u najmanje tri decenije.
Američki biro za popis stanovništva predviđa da će do 2034. godine, prvi put u istoriji SAD, ljudi od 65 i više godina biti brojniji od onih mlađih od 18 godina. Kina je u januaru takođe zabeležila prvi pad stanovništva posle decenija.
Pad stope fertiliteta ostavio je zemlje suočene sa budućnošću starenja stanovništva i smanjenjem radne snage.
Manji broj mladih koji rade znači sporiji ekonomski rast, što će vladama otežati brigu o starijim ljudima, jer oni i dalje čine veći deo stanovništva.
U tom pogledu, Južna Koreja je odlučila da agresivno zaustavi pad rađanja, a njene akcije predstavljaju model koraka koje druge vlade mogu preduzeti da bi se pozabavile ovim pitanjem – ali njegove tekuće borbe takođe ilustruju složenost izazova koji postaje sve izraženiji širom sveta.
Granice velike potrošnje
Južna Koreja je uložila velika sredstva kako bi zaustavila sadašnji sedmogodišnji pad nacionalne stope fertiliteta, ali to nije napravilo veliku razliku.
Predsednik Jun Suk-Jol rekao je u septembru da je vlada uložila više od 200 milijardi dolara u programe podrške novopečenim majkama u poslednjih 16 godina, samo da bi posmatrala stopu plodnosti koja je opala za više od 25 odsto u tom vremenskom periodu.
U središtu vladinog odgovora je obećanje da će se do 2024. povećati stipendija koja se daje roditeljima sa detetom mlađim od jedne godine sa 300.000 vona mesečno (oko 230 dolara) na milion vona (765 dolara).
Politika brige o deci je takođe među najboljima u svetu, prema UNICEF-u, i nastavlja da se širi.
Vlada je u januaru objavila planove za povećanje plaćenog roditeljskog odsustva sa jedne godine na godinu i po.
Poređenja radi, SAD nemaju nacionalni plan plaćenog odsustva, a samo oko 35% radnika je zaposleno u kompanijama koje nude bilo kakvo plaćeno roditeljsko odsustvo.
Zašto onda stopa fertiliteta i dalje opada?
Među najvećim problemima je nedostatak pristupačnog stanovanja, posebno u velikim gradovima poput Seula, koji privlači sve veći broj mladih ljudi sa sela zbog mogućnosti za bolje obrazovanje i posao.
– Ljudi u 20-im i 30-im godinama često kažu: ‘Imaću decu kada budem imao svoj stan’ – kaže Džesika Rju, 27-godišnja državljanka Koreje koja pohađa postdoktorske studije komunikacija u SAD.
Ali sa tolikom konkurencijom za stan u Seulu, gde je koncentrisano 18% stanovništva Južne Koreje, mladim ljudima je teško da priušte sebi stan, a potom i da zasnuju porodicu.
Rju se prisetila razgovora sa svojom starijom rođakom o njenoj borbi da podigne dvoje dece od 5 i 7 godina u Seulu, koja je rekla da bi radije da vlada uspostavi više dnevnih centara, nego da joj daje nekoliko stotina dolara mesečno, što, kako je rekla, nije dovoljno da pokrije osnovne stvari, poput pelena i hrane.
Uspeh može zavisiti od promene stavova o porodici i poslu
Južna Koreja ima jednu od najdužih radnih nedelja od bilo koje od 38 zemalja članica koje čine Organizaciju za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Ekonomista Lajman Stoun je proučavao globalne stavove prema poslu i otkrio da su zemlje u kojima ljudi pridaju veliki značaj poslu povezane sa nižim stopama fertiliteta.
“Postoji osećaj u Južnoj Koreji, posebno za muškarce, ali sve više i za žene, da je vaš doprinos u kancelariji zaista ono što vas čini osobom sa statusom i ugledom u društvu, čak i više nego u Americi”, rekao je Stoun, naučni saradnik na Institutu za porodične studije.
Ali u Koreji, gde žene zauzimaju samo oko 21 odsto rukovodećih pozicija i 5 odsto izvršnih pozicija, stručnjaci kažu da je ženama ne samo teže da se popnu u rukovodstvu, već i da prežive kao radna snaga kada dobiju dete.
Stoun je dodao da se neke žene mogu osećati nesklono uzimanju odsustva u strahu da će menadžeri i saradnici biti ogorčeni zbog toga kako bi to moglo smanjiti produktivnost, s obzirom na hiperkonkurentnu poslovnu kulturu u zemlji.
– Ako vas nema godinu i po dana, ljudi vas možda neće tretirati na isti način – rekao je on.
– Žene koje uzmu slobodno ne moraju se nužno vratiti na posao, ili ako to urade, mogu osetiti stigmu.
Rju pak smatra da rađanje dece nije vredno žrtvovanja njene karijere.
– Realnost je da jedan od roditelja mora da da otkaz na poslu ili da uzme dugu pauzu, ali problem je u tome što je skoro uvek žena ili mama ta koja mora da uzme odsustvo – naglasila je ona.
– Ukorenjeni patrijarhat je postavio očekivanja od žena da snose teret podizanja dece i kućnih poslova – podsetio je Stoun – čineći ideju podizanja dece još manje privlačnom mnogim ženama u 20-im i 30-im godinama.
Dok se Rju nada da će se jednog dana udati, Kim je rekla da je isključila i brak i decu.
Ona krivi duboko ukorenjene rodne uloge u Koreji zbog kojih mnoge žene žrtvuju više svog ličnog života u braku nego muškarci.
– Moja majka je imala troje dece u ranim i srednjim dvadesetim i nisam uživala da vidim kako se mnogo toga odriče samo da bi se brinula o nama – rekla je Kim.
– Porodična kultura u Koreji je i dalje veoma patrijarhalna, i na osnovu stvarnosti koju sam videla, žene gube, a ja to ne želim samoj sebi.
– Antifeministička osećanja u Južnoj Koreji dodatno komplikuju pitanje plodnosti – kaže novinarka Havon Jung, autor knjige pokreta #MeToo “Vatreno cveće”.
Ona kaže da Suk-Jolov antifeministički stav, uključujući njegov plan da ukine Ministarstvo za rodnu ravnopravnost, pogoršavaju rodni rat u Južnoj Koreji i suprotstavljaju se naporima da se reši pitanje plodnosti.
– Iako nijedna prethodna vlada u Južnoj Koreji nije uspela da preokrene opadajući trend stope fertiliteta u protekloj deceniji, politika sadašnje vlade bi mogla da oteža rešavanje ovog pitanja nego što je to već sada – rekla je ona.
Pad stope brakova može se posmatrati kao rezultat ekstremne kulture rada, zajedno sa tekućim rodnim pitanjima u Koreji, kažu stručnjaci.
– Korejska vlada je uspešno obeshrabrila vanbračnu plodnost, ali je takođe veoma uspešno obeshrabrila brak – rekao je Stoun.
A stigma protiv rađanja dece van braka ostavila je Koreju sa jednom od najnižih vanbračnih stopa nataliteta u OECD-u. Koreja je zabeležila 2,5 odsto rođenih van braka 2020. godine; SAD su, za poređenje, te godine zabeležile 40,5% vanbračnih rađanja.
Pronalaženje prave ravnoteže
Iako je opadanje stope fertiliteta postalo norma u većini razvijenih zemalja, stručnjaci kažu da još uvek postoje važne lekcije koje treba uzeti od nacija koje su uspele da izbegnu dramatičan pad.
Francuska se može pohvaliti najvišom stopom fertiliteta u Evropskoj uniji od 1,8, dok Danska i dalje ima stopu fertiliteta više nego dvostruko veću od Koreje sa 1,67.
Francuska i Danska su, zbog rodno egalitarnih stavova, među prvih 10 zemalja po broju zaposlenih žena 2022. godine, dok je Koreja zauzela poslednje mesto, prema podacima časopisa Ekonomist. SAD su bile na 19. mestu, ispod proseka OECD-a.
– Radno vreme i ukupni stavovi prema poslu u Danskoj i Francuskoj su takođe daleko labaviji nego u Južnoj Koreji – kaže Stoun.
Podaci OECD-a pokazuju da samo 6% radne snage u Danskoj i 10% radne snage u Francuskoj radi više od 50 sati nedeljno, u poređenju sa 19% u Južnoj Koreji.
Zatim, tu su Letonija i Mađarska, gde su stope fertiliteta porasle za više od 20% od 2010. Sa druge strane, nordijski susedi Danske – Finska, Norveška, Island i Švedska – zabeležili su neke od najvećih procentualnih padova stope fertiliteta od 2010, prema analizi podataka OECD-a. Stoun je rekao da je pad povezan sa stavovima koji takođe postaju više usredsređeni na posao.
Baveći se radnim kulturama, Stoun veruje da zemlje sa opadanjem stanovništva mogu povećati stopu fertiliteta. “I nigde to nije presudnije nego u Koreji”, kaže on.
– Korejska vlada je uspešno postigla veoma brz ekonomski rast u istoriji čovečanstva, a cena je bila to što ne postoji sledeća generacija koja bi to nasledila – zaključio je Stoun.
