Francuska je postala prva zemlja na svetu koja je u svoj Ustav unela pravo na abortus.
Poslanici iz oba doma francuskog parlamenta glasali su sa 780 prema 72 za tu meru, čime su lako poništili većinu od tri petine koja je potrebna za izmenu francuskog ustava.
Glasanje u ponedeljak, održano tokom specijalnog skupa poslanika u Versajskoj palati, jugozapadno od Pariza, bilo je poslednji korak u zakonodavnom procesu.
Francuski Senat i Nacionalna skupština su velikom većinom odobrili amandman ranije ove godine.
“Moje telo, moj izbor”
U amandmanu se navodi da u Francuskoj postoji „zagarantovana sloboda“ abortusa.
Neke grupe i zakonodavci su pozvali na jači jezik da bi se abortus eksplicitno nazvali „pravom“.
Zakonodavci su pozdravili ovaj potez kao način na koji Francuska stvara istoriju da pošalje jasan signal podrške reproduktivnim pravima, uz pretnju abortusa u Sjedinjenim Državama, kao i u delovima Evrope, poput Mađarske.
Nakon glasanja, Ajfelov toranj je bio osvetljen rečima „moje telo moj izbor“.
Premijer Gabrijel Atal rekao je pre glasanja da poslanici imaju „moralni dug” prema ženama koje su u prošlosti bile primorane da podnose ilegalne abortuse.
– Iznad svega, šaljemo poruku svim ženama: vaše telo pripada vama – rekao je Attal.
Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da će vlada održati svečanu ceremoniju kojom će proslaviti usvajanje amandmana u petak, na Međunarodni dan prava žena.
Francuska je prvi put legalizovala abortus 1975. godine, nakon kampanje koju je vodila tadašnja ministarka zdravlja Simon Veil, preživela iz Aušvica koja je postala jedna od najpoznatijih feminističkih ikona u zemlji.
Dok je abortus pitanje koje izaziva velike podele u američkoj politici koje se često odvija po partijskoj liniji, u Francuskoj je široko podržan.
Mnogi poslanici koji su glasali protiv amandmana nisu to učinili zato što su se protivili abortusu, već zato što su smatrali da je ta mera nepotrebna, s obzirom na široku podršku reproduktivnim pravima.
Usvajanje ove mere je jasna pobeda francuske levice, koja se godinama zalagala za garantovanje prava na abortus u ustavu.
Pre 2022, vlada predsednika Emanuela Makrona je tvrdila – kao i trenutni protivnici amandmana – da je taj potez nepotreban, piše CNN.
Međutim, 2022. godine, kada je Vrhovni sud SAD dozvolio državama da pojedinačno odluče o tom pitanju, Francuska je bila prinuđena da reaguje.
Francuski ministar pravde Eric Dupond-Moreti je najavljivao, pre nego što je debata počela u Narodnoj skupštini u januaru, da je istorija puna drugih primera u kojima se verovalo da su „osnovna prava“ bezbedna, ali su potom oduzeta, „kako nas je nedavno podsetio odluka Vrhovnog suda SAD”.
– Sada imamo neoboriv dokaz da nijedna demokratija, čak ni najveća od svih, nije imuna – rekao je on.
Ovo glasanje je 25. put da je francuska vlada izmenila svoj ustav od osnivanja Pete republike 1958. godine.
Katolička crkva protiv izmena Ustava
Katolička crkva je bila jedna od retkih grupa koja je najavila svoje protivljenje amandmanu.
Papska akademija za život, vatikansko telo koje se fokusira na pitanja u vezi sa bioetikom, navela je u saopštenju da „u eri univerzalnih ljudskih prava ne može postojati ’prava’ na oduzimanje ljudskog života“.
Konferencija francuskih biskupa u četvrtak je takođe ponovila da se crkva protivi abortusu pre glasanja.
